Važili su basketaši za glavne favorite na Olimpijskim igrama, mnogi su im unapred „pripisali“ zlatnu medalju, ali na kraju su i bronzanim odličjima obradovali čitavu naciju.
Srpski reprezentativac Dejan Majstorović govorio je za Meridian sport i tom prilikom otkrio kako je izgeldala atmosfera u olimpijskom selu, kako je “preživeo” poraz u polufinalu, kao i da li želi na igra na Olimpijskim igrama u Parizu.
– Naravno da je Novak Đoković ostavio najveći utisak, dovoljno je samo da se pojavi. On je jedan od najboljh sportista u istoriji, ne trenutno nego ikada. Svi su bili jako prijatni, oduševljen sam vaterpolistima, recimo. To su momci koji su osvojili mnoga takmičenja i to po nekoliko puta, a i dalje su tu zajedno, niko od njih nije prepotentan, svi su jako fini i ljubazni, pravi su šmekeri. S njima mi je bilo lepo popričati, baš kao i sa košarkašicama i odbojkašicama, ali i svi drugi sportisti su bili tu, stvarno smo bili kao prava porodica. Divno je iskustvo biti sa njima – rekao je Majstorović za Meridian sport.
Pređimo sada na utakmice našeg tima i dva glavna pitanja, na koja možda i dalje nemamo dogovor – kako i zašto?
– Od utakmice protiv Poljske je sve krenulo mnogo bolje, podigli smo formu i svi smo bili prezadovoljni. Čak smo možda malo i priželjkivali da izgubimo jedan basket, ali naravno da to ne možeš uraditi namerno, naravno da u svakoj utakmici daješ sve od sebe da pobediš. Dobili smo na samopouzdanju, igrali smo izuzetno dobro i bio sam ubeđen da je to – to i da ne možemo da padnemo. Još uvek ne mogu da objasnim šta se desilo u meču sa Rusijom – kaže Majstorović i dodaje:
– Nijedan segment igre nije bio na nivou, nijedan igrač nije bio na nivou… Ne znam zašto smo ostali bez energije, pa nijedan naš igrač nikada u životu nije izgubio na takav način, odnosno sa toliko razlike! I kada igramo jako loše, opet jedna lopta odlučuje i zato mi je ovo neverovatno. Svaka čast momcima iz Rusije, ali oni imaju jedan osvojen turnir, a nas četvorica imamo sto osvojenih turnira…
Ne krije Majstorović da je poraz mnogo boleo.
– Mnogo je bolelo posle tog polufinala, molio sam Boga da me neko probudi iz ružnog sna, nisam mogao da verujem šta se dešava, nisam mogao da verujem da nećemo igrati fnale, za koje smo se toliko spremali i za koje sam bio ubeđen da ćemo igrati.
Objasnio je Majstorović I kako su uspeli da se podignu nakon tog poraza i osvoje bronzanu medalju.
– Spremamo se od 2017. godine, od kada smo saznali da će basket biti na Olimpijskim igrama. Osećao sam se kao da mi se ceo svet srušio posle te utakmice, nisam mogao da pričam, nisam znao šta da radim. Posle tog basketa sam dobio mnogo poruka u kojima su ljudi pisali da je bitno da se uzme medalja i da se ona donese kući, da ovo jeste težak poraz, ali da ne smemo da padnemo – priseća se Majstrović i dodaje:
– Meni je to mnogo značilo, malo me je podiglo psihički, nas četvorica smo seli i razgovarali, rekli smo da medalja mora da se osvoji i da kući ne smemo da idemo bez medalje. Rekli smo da ćemo dati sve od sebe, jer da nismo uzeli medalju – ne znam ni da li bih išao kući uopšte. Što kaže Bulut, skakali bismo iz aviona – nasmejao se Majstorović.
Ipak, da imaju šampionski mentalitet – pokazali su u borbi za bronzanu medalju. Nije bilo lako podići se i barem na kratko zaboraviti na poraz, ali uspeli su.
– Izašli smo na teren, pokazali našu igru i osvojili tu bronzu. Ja sam hteo da zaplačem, nisam mogao da verujem da nismo u finalu i da ćemo sada gledati druge finaliste. Bilo mi je teško, ali uzeli smo medalje. Doneti medalju sa Olimpijskih igara je nešto neverovatno i verovatno ćemo to sve mnogo više ceniti za koju godinu. Mi jesmo išli na zlato i to nam je bila jedina opcija, ali to je sport. Videli smo svi da je jedan veliki Novak Đoković ostao bez medalje, a bio sam ubeđen da će se „prošetati“ do nje, isto kao što su drugi ljudi bli ubeđeni da ćemo mi osvojiti zlato. To je sport, svi smo mi živa bića – ističe Majstorović.
Dok se priča o smeni generacije i potencijalnim penzijama, Majstorović ističe da je i dalje željan igre i da će dati sve od sebe da se nađe u reprezentaciji i za naredne Olimpijske igre.
– Iskreno, ja imam želju da igram i na Olimpijskim igrama u Parizu, to mi je želja i cilj, za to ću da treniram već od sutra. Probaću da održavam sebe i svoje telo i da se izborim za mesto u timu i 2024. godine. Ima Srbija mnogo kvalitetnih igrača, tu su sada i Vasić i Ratkov, mislim da tu treba i da ostanu, tu su i Savić, Kojić, Stefan Stojačić, kao i moji saigrači iz Uba – (Marko) Branković, (Strahinja) Stojačić, (Miroslav) Pašajlić, verovatno i oni imaju želju da igraju za reprezentaciju. Videćemo šta će biti, ja i dalje želim da budem tu i daću sve od sebe da zaslužim to mesto – zaključio je Majstorović razgovor za Meridian sport.
